Nemački magazin "Fokus" proglasio je Trebinje za najbolje mesto na svetu za život nakon odlaska u penziju. Oni koji posete osunčani grad na Trebišnjici, požele da se vrate, pa i da zauvek ostanu u Republici Srpskoj. Mnogi su to i učinili, među njima sve je više stranaca koji kupuju i obnavljaju stare hercegovačke kamene kuće u okolnim selima.

Sa uvek vedrim, nasmejanim ljudima, sjajnom klimom, blizinom mora, 260 sunčanih dana godišnje, božanstvenom hranom i još boljim vinom, Trebinje je već godinama jedan od najpoželjnijih gradova na turističkoj mapi jugoistočne Evrope.

Stranci masovno kupuju kuće u Trebinju

U ovom gradiću podno hercegovačke Gračanice, živi Aleksandar Spaić. Pored primarnog, on sada ima i dodatni posao, održava kuće i apartane novih Trebinjaca, onih koji nisu moglu da odu iz Trebinja kada su ga prvi put videli. Među njima je jedan čovek, rodom iz Sarajeva, koji od rata živi u Škotskoj.

„Vlasnik prve kuće pošao je da kupi nekretninu u Cavtatu, međutim, slučajno je skrenuo ovamo, bila je to ljubav na prvi pogled, između njega i Trebinja. Odlučio je da ovde pazari, sada već ima apartmane koje izdaje. Ja ih trenutno vodim, a oni dolaze povremeno. Posle nekog vremena su i njihovi prijatelji, koji dolaze ovde sa njima, isto to uradili, još dve porodice poreklom iz naših krajeva, koje žive u Škotskoj, a onda je došao i jedan Škot, žena mu je Indožeđanka, njima sam na selu našao imanje“, priča nam Spaić.

Škot u hercegovačkoj kući

Dag Mek Adam napravio je novu kamenu kuću u selu Grab u Zubcima, nedaleko od Trebinja, na tromeđi Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. On i supruga vole prirodu, planinarenje posebno, oduševljeni su celom Bosnom i Hercegovinom. Trebinje je u dolini kroz koju teče Trebišnica, okruženo planinama, a blizu je i Jadransko more, na manje od pola sata vožnje.

„Mek Adam je napravio baš autentičnu hercegovačku kuću, nema ničega novokomponovanog, nema ni keramičkih pločica, sve je u starom kamenu, pokriveno drvetom, ceo nameštaj unutra urađen je u tom stilu. Kupio je imanje od hiljadu kvadrata, sa dosta etaža. Sačuvao je i staro gumno, baš voli i često dolazi. Kod njih je surovija klima, bio sam nekoliko puta. Ovde ima dosta zelenila, dobra je klima, hrana im se jako dopada, a pre svega ljudi. Mislim da su Hercegovci i Škoti dosta slični po mentalitetu. Njima se dopala naša srdačnost, osećaju se baš kao da su odavde, uopšte se ne osećaju kao stranci“, ističe Spaić.

On dodaje da su ovi novi Trebinjci trenutno poslom u Škotskoj, da jedva čekaju da se vrate i otkriju nova prelepa mesta, prešli su pešice, kaže u šali, više okolnih planina, nego svi Hercegovci zajedno.

„Nije reč samo o Škotima, po periferiji kuće kupuju i parovi iz Velike Britanije, u Lastvi, Jazini, selu Jasen. Iako je Trebinje mirno, ne vole stanove, kupuju isključivo kuće van grada“, kaže Spaić.

Turistički bum korona nije zaustavila

Poslednjih godina ovaj gradić, koji sa okolnim selima ima svega 30 hiljada stanovnika, doživljava pravi turistički bum, iz godine u godinu rapidno raste broj poseta i noćenja, koje čak ni korona nije mogla da zaustavi.

U Turističkoj organizaciji Trebinja raduju se zbog proglašenja Trebinja za najbolje mesto na svetu za život nakon odlaska u penziju, jer će vest sa portala „Fokus“ obići svet, a to znači, još stranih gostiju.

„Spadamo u red malog broja destinacija koje su uspele vrlo dobro da se adaptiraju na uslove koje diktira kriza sa korona virusom, u nedostatku svetskih putovanja, posle 2019. koja je bila rekordna, kako u Trebinju, tako i globalno, uspeli smo da u obe ove krizne godine dovedemo turiste. S tim što smo prošle godine skoro dostigli brojke iz 2019. Imali smo najbolju letnju turističku sezonu, za sedam odsto veći promet u odnosu na prethodno leto“, kaže Žarko Vico iz Turističke organizacije.

U godini pre korone Turistički info centar pod čuvenim trebinjskim platanima u Dučićevom gradu posetilo je više od 20 hiljada turista iz 92 zemlje, sa svih kontinenata. Najviše Nemaca, Austrijanaca, Francuza, Španaca, a značajan je i broj gostiju iz Turske i Rusije. Dolaze i Amerikanci.

Šmek ne sme da se izgubi

Centar ima registrovanih 3 hiljade ležajeva, ali u privatnom vlasništvu ima i neregistrovanih soba i kuća za odmor. Procena je da ih ima još hiljadu. Malo je gostiju koji se nisu vratili, jer je tokom jedne posete nemoguće videti sve znamenitosti grada sa tri konfesije.

„Trebinje zaista uspeva da odoli trendovima. Imamo jasnu strategiju razvoja turizma, opredeljenja kojih se držimo. Svesni smo da nećemo ništa postići ako izgubimo šmek i duh koji Trebinje poseduje, tako da za naredni period imamo ambicije da iz samog gradskog jezgra proširimo turističke aktivnosti na ruralna područja, gde zaista postoji niz mogućnosti za unapređenje i razvoj turizma“, kaže Vico.

"Fokus" je rang-listu najboljih da se u njima ostari napravio poređenjem 575 gradova sveta, po različitim kriterijumima, a Trebinje je osvojilo 81,9 bodova od ukupno 100, čime je sa vrha skinulo dosadašnjeg pobednika, gruzijski Batumi, glavnu luku te zemlje na obali Crnog mora. Po infrastrukturi Batumi i Trebinje ne mogu da se porede, ali i u Trebinju se sve više gradi, planski.

„Velika je stanogradnja, ima dosta prodatih stanova upravo ljudima koji ne žive u Trebinju. Oni dolaze povremeno ili se odlučuju da ovde otpočnu novi život, posebno u trećem dobu“, kaže Vico.

Kvadrat za hiljadu evra

Kvadrat stana u novogradnji u Trebinju trenutno može da se kupi za hiljadu evra, a uređeniji je hiljadu i po. Bogata istorija i prirodne lepote nisu jednini adut ovog grada, ima čak četiri aerodroma u krugu od nešto više od stotinu kilometara, u Ćilipima, Tivtu, Mostaru i Podgorici.

Trebinje sa pravom nosi i epitet otvorenog grada, mnogi koji su tokom rata napustili svoje domove, zadržali su nekretnine i često dolaze. Ovaj mali grad ima i svoje nedostatke, kao svaki drugi, ali ih Trebinjci očigledno nadomešćuju svojom srdačnošću i tolinom.