Besjeda čuvenog glumca i reditelja Dragana Bjelogrlića u narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu na akademiji, posvećenoj 70 godina od kolonizacije Banata, dugo će se pamtiti. Mada se generacijama rađaju u Vojvodini i Srbiji pročitajte zašto se Bjelogrlići uvijek izjašnjavaju kao Hercegovci

Hvala Vam što ste me pozvali na ovaj veličanstven skup, posebno u ovom zdanju koje je ujedno i najstarije srpsko narodno pozorište (1839. god). Kada me moj rođak Beli (Milan Bjelogrlić) pozvao, odmah smo imali jedan mali hercegovački sukob, pošto je on rekao da se slavi sedam decenija. Poznato je da se Hercegovci uvek u ratu pokažu kao dobri, pa je tako moj prađed Vule kao solunski borac dobio zemlju od kralja Aleksandra. Pošto se njemu iz Hercegovine nije išlo on je svom najstarijem sinu podario tu zemlju pa je tako moj đed Milan je 1926. godine došao u Bačku. Očekujem da će se slaviti 90 godina Hercegovaca u Bačkoj. To je bilo selo Orahovo, tamo je bio salaš u koji sam odlazio kao mali. Tu je bila mala hercegovačka kolonija. Porodica Anđelić, Lojović, Crnokrak….pamtim Anđeliće i Lojoviće, jer smo kumovi i tamo su se rodili moj pokojni otac i svi moji stričevi. Živeli smo u Beogradu, ali dobro se sećam kad sam bio mali, kad god se sretne naša porodica, skupe se Bjelogrlići i odjednom se prebace na ijekavicu i svi počnu da govore i pevaju neke pesme koje ja do tada nisam znao. Nisu imali nikakve dileme, iako rođeni u Vojvodini, da kažu da su Hercegovci. Da stvar bude još čudnija, brat i ja smo se rodili u Vojvodini u Banatu u Barandi i nekako prvi put kad su me pitali šta sam ja nisam rekao Vojvođanin, nego  Hercegovac. Seriju “Vratiće se rode” napravio sam iz velike ljubavi prema Vojvodini, posebno prema Banatu. Nekako je to bilo jače od mene, a mislim da bi slično bilo i da sam se rodio npr. u Kragujevcu. Da stvar bude još apsurdnija. Moj sin još nema 16 godina, rođen je u Beogradu. Na kraju osmogodišnje škole popunjavali su neki formular i onda mi je njegova razredna rekla da se po nacionalnosti izjasnio Srbin-Hercegovac. Tako da je čudna magična privlačnost hercegovačkog krša. Čudan je taj osećaj čuvanja porekla i postojbine. Nekako posebno mislim u ovih nekoliko poslednjih decenija i smutnih vremena ljudi kao da su osećali neku iskonsku potrebu da pripadaju i da znaju odakle dolaze. I zato ja vas pozdravljam pozdravljam i ovaj skup, želim da čuvate Hercegovinu u sebi, jer mislim da će uskoro doći vreme kada će se to Hercegovac pridavati srpstvu kao neka titula.

U to ime živeli!