Udruženje Hercegovaca iz Zrenjanina u narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ organizovalo Akademiju posvećenu kolonizaciji Hercegovaca u Banat, a potom priređeno još jedno nezaboravno zemljačko sijelo u nikad punijem restoranu hotela „Vojvodina“

U Zrenjanin se uvijek dolazilo srcem i nikad nije bilo Hercegovca koji je mogao reći ne, kad pozove Uroš Milojević, predsjednik Udruženja Hercegovaca i prijatelja Hercegovine u Banatu. Ovo sijelo se razlikovalo od svih prethodnih jer je legendarni Uroš ovoga puta iz bolničkog kreveta koordinisao organizacijom velike Akademije posveće 70-godišnjici doseljavanja Hercegovaca u Banat.

Uroš Milojević

– Ima li bolje terapije od duhovne mobe koja će se sabrati u Zrenjaninu. Na mobama se uvijek prepoznavala sreća, ljubav i sloga naroda – veoma raspoloženo je za Slobodnu Hercegovinu telefonom komentarisao Uroš svega pola sata uoči akademije održane u prepunoj sali narodnog pozorišta Toša Jovanović u Zrenjaninu.

Stigli su Hercegovci iz raznih dijelova Srbije, a bio je i priličan broj Trebinjaca pristiglih posebno za ovu priliku na ako ne najmasovniji, onda bez sumnje najznačajniji hercegovački skup u 2016. godini.

Svečanost je započela pjesmom “Vostani Serbie” u izvođenju hora “Sveti Serafim Sarovski”

– Danas se podsećamo kako je pre sedam decenija izgledalo doseljavanje iz mitskih srpskih gradova iz Hercegovine, Bosne, Like. Crne Gore krenulo u nepoznato vozom bez dnevnog reda kako su ga tada zvali. U Banatu u ovoj ravnici među rekama bilo je uvek doziva i odziva koji su overavali uverenja da smo deo jedinsrvenog kulturnog nasleđa. Ostajemo budni za sve poruke i Đure i Šantića, i Ćorovoća i Morskog i Crnjanskog i Dučića – rekao je u pozdravnoj reči gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić koji nije krio iznenađenje velikom zainteresovanošću publike.

Ma scenu su potom izašli učesnici akademije: Milan Micić, Pero Zubac, Uglješa Šajtinac, Stevan Bugarski, Nebojša Kundačina, a prvi je riječ dobio proslavljeni glumac , producent i reditelj Dragan Bjelogrlić.

Pričajući o svom porijeklu Bjelogrlić je naglasio da su Hercegovci u Vojvodini mnogo duže od sedam decenija.
– Noj prađed Vule kao solunski borac dobio je zemlju od kralja Aleksandra. Pošto se njemu iz Hercegovine nije išlo on je svom najstarijem sinu podario tu zemlju, pa je tako moj đed Milan još 1926. godine došao u Bačku. Očekujem da će se slaviti 90 godina Hercegovaca u Bačkoj.
Bjela je otkrio da je njegov đed Milan došao u Orahovo i tamo je rođen njegov otac i svi stričevi.
– Živeli smo u Beogradu, ali se dobro sećam kad sam bio mali, kad god se sretne naša porodica, skupe se Bjelogrlići o odjednom se prebace na ijekavicu i svi počnu da govore i pevaju neke pesme koje ja tada nisam znao i nekako nisu imali nikakve dileme, iako su rođeni u Vojvodini da kažu da su Hercegovci. Da stvar bude još čudnija, brat i ja smo se rodili u Vojvodini u Banatu u Arandi i nekako prvi put kad su me pitali šta sam, nisam rekao da sam Vojvođanin, nego sam rekao Hercegovac. Nekako je to bilo jače od mene, a mislim da bi slično bilo i da sam se rodio npr. u Kragujevcu.
Da iver ne pada daleko od klade potvrđuje i sin Dragana Bjelogrlića.
– Moj sin još nema 16 godina, rođen je u Beogradu. Na kraju osmogodišnje škole popunjavali su neki formular i onda mi je njegova razredna rekla da se po nacionalnosti izjasnio kao Srbin-Hercegovac. Čudna je magična privlačnost hercegovačkog krša.
Kompletnu besjedu Dragana Bjelogrlića pročitajte ovdje.

Da bi razumeli savremeni Banat moramo znati njegovu prošlost. rekao je na početku svog govora dr Milan Micić.
– Banat je uvek bio prostor u koji se dolazilo. Nakon što se Banat oslobodio Turske vlasti organizator kolonizavije bila je Habzburška monarhija, pa su se tako tokom 18. veka u Banatu desile 3-4 velike kolonizacije u kojima se doselio veliki broj Nemaca. Koloniste su dovodili i mađarski plemići kao i država. Posle 1918, kada je stvorena prva jugoslovenska država došlo ke do prve kolonizacije solunskih dobrovoljnjaca iz dinarskih krajeva koji su imali zadatak da čuvaju novopostavljenu banatsku granicu. Banat je bio mitska obećana zemlja belog hleba i oni su pored onih državnih ciljeva.

Micić je istakao da su kolonisti tof vremena imali pored državnog i lični motiv, jer su znali da dolaze u prostor u kome se bolje živi.
– Kada se završio Drugi svetski ratr 1945 došlo je do nove kolonizacije srpskog stanovništva.  Tada se kolonizuje 225.000 ljudi oko 37.000 porodica. Sve članice SFRJ naseljavale su Vojvodinu sa tim što je BiH imala najveću kvotu od 12.000 naseljeničkih porodica. Seobe su nosile sobom nadu strepnju očekivanja…70 godina je jedan životni vek, a za istoriju tek jedan tren. Sa sigurnošću možemo reći da je kolonistička populacija donela je sa sobom ogromnu životnu energiju koja je donela vidne rezultate u svim sferama društva – zaključio je Micić.

Stevan Bugarski se vratio u vreme i ulogu onih koji su se zaputili u nepoznato.
– Zapitajmo se kako je bilo njima. Trebalo je ostaviti kuću, imanja, komšiluk, srkvu, grobove ostaviti deo života, ostaviti deo sebe tamo i to ostaviti bespovratni, otuda i izreka Ko se seli taj se ne veseli. Hercegovci su morali ići sa poverenjem da ih put ne vodi u propast. Oni koji su ih dočekali nisu znali kakvi im to ljudi dolaze pa je razumljivo da je izvesnog ljudskog podozrenja moralo biti. Ako Francuzi za “poći” kažu kao “skoro kao “umreti”, onda “doći” znači “ponovo se roditi”. Zato vam se radujem kao novorođenima. Dobrodošli!

Zašto je postao Hercegovac: Uglješa Šajtinac sa suprugom

Dramski pisac, pripovedač, romansijer Uglješa Šajtinac je na sceni zrenjaninskog pozorišta održao pravu intimnu ispovijest.
– Kad odem u Ravni Topolovac kažu “stigao je zet Jova Jakšića”. Imam, ja svoje prezime, ali tako me znaju. Nikad nisam imao priliku, pa bih je sada iskoristio. da se setim čoveka sa čijom kćeri sam zasnovao porodicu, a na nesreću ispustio sam priliku, da ga lično upoznam. Upoznajući porodicu Jakšić, stvorio sam sliku o Hercegovini i Hercegovcima. Vi niste mogli svojim rođenjem birati šta ćete birati, rodili ste se kao Hercegovci. A ja sam to odabrao.

Potom je na scenu izašao veliki pjesnik Pero Zubac. On je kazivao novije svoje stihove, kako ih je predstavio “istog zvuka u dve boje”.

„Najbolji moji drugovi
stoje na drugoj obali,
za njima nebesni lugovi,
rajsko su voće probali.
Da li upravo stoga
imaju osmeh na licima
il’ svetli ozarje Boga
ko mala lampa u svicima…”

U pjesničkom tonu nastavio je i Božidar M. Glogovac koji je kazivao stihove svoje pjesme “Srbija”.

Zatim je glumac Nebojša Kundačina čitao tekst Slavka Gordića koji opisuje Hercegovinu i njene najslavnije ljude.

Na kraju izvedena je predstava “Mesto rođenja-Voz”, nastala po motivima romana “Kolonisti” autora Slobodana Mandića u izvođenju glumaca zrenjaninskog narodnog pozorišta “Toša Jovanović” i režiji Jasmine Stojiljković. Na sceni su se izmenjivali Srbski pravoslavni pojci, duhovni hor “Mironosice”, hor “Sveti Serafim Sarovski”, kao i članovi folklnorog društva “Pionir”. Čule su se gusle i tambure.
– Drago mi je što sam prisutan i što sam na skroman način doprineo ovom okupljanju u kome je neizbežna seta i nostalgija za Hercegovinom. Radujem se početku aprila kada će se održati Dučićeve večeri i biću prisutan u Trebinju. Što sam stariji svaki dolazak u Hercegovinu budi snažnije uzbuđenje – rekao je po završetku programa glumac Nebojša Kundačina.

– Sećamo se nekih prošlih godina, jer debelo polažemo ispit pamćenja, a poznati smo kao šampino zaborava. Ne možemo se pribrati i dozvati, ne možemo imati samopuozdanja bez samopoštovanja, a ono dolazi samo kada se osvrnemo na našu kulturnu baštinu. Ni savremeni svet nas neće primiti ako zaboravimo ko smo šta smo i odakle smo. Moramo se okretati prošlosti jer samo ako znamo odakle dolazimo znaćemo kuda idemo – rekao je Milan Beli Bjelogrlić ispred organizatora večeri, udruženja Hercegovaca i prijatelja Hercegovine u Zrenjaninu.

– Rodom sam sa Kosova, ali kako je moja majka Trebinjka i sama sam pola Hercegovka imala sam dovoljno razloga i veliki motiv da priredim ovaj program – rekla je Jasmina Stoiljković, rediteljka programa, inače glumica narodnog pozorišta iz Prištine.

Jasminin sin Vuk je bio najmlađi sijeldžija u Zrenjaninu

Gosti su potom prešli u salu restorana hotela “Vojvodina”, a prijatno veče gostima udruženja Hercegovaca iz Zrenjanina poželeo je gradonačelnik Čedomir Janjić, pozdravljajući prisutne gradonačelnik nije mogao da ne pomene predsednika uduženja.

– Pozdravljam našeg Uroša Milojevića koji na žalost večeras nije sa nama. Nadamo se da će brzo oporaviti i da će nas sledeće godine još bolje organizovati.
U ime gradonačelnika Trebinja gostima se obratio Dejan Tarana, odbornik u gradskoj skupštini Trebinja.

– Mi Trebinjci možemo da se zapitamo ima li većeg od Boga dara kada smo svoji kod svojih i kada su braća stigla braći. Ovaj skup govori više nego hiljadu riječi. U ime gradonačelnika i skupštine Trebinja želim vam zdravlje uspjeh i sreću.

Hercegovac iz Zrenjanina Ljubiša Ateljević uputio je guslarski pozdrav povodom 100 godina od Mojkovačke bitke.

Nakon njega je goste pozdravio “kum” večeri Predrag Milošević Karasi.

Guslama je goste obradovao i profesor Slavko Aleksić.

Među gostima bio je veliki broj zvanica iz političkog i društvenog života. Među gostima su bili bivši ministar i visoki funkcioner SNS Goran Knežević, načelnik okruga Dušan Šijan, predsednik AMSS Mirko Butulija, predsednik opštine Žitište Mitar Vučurević, predsednik Koalicije izbeglica Mile Šapić…

Dušan Šijan i Dragan Ćapin

U Zrenjanin je za ovu priliku stiglo četrdesetak Trebinjaca među kojima su bili i oni koje često sretnemo u Zrenjaninu: Dragan Aćimović, Dragan Pavićević, Dragan Anđelić, Nebojša Ratković, a kao i ranijih godina u Zrenjaninu smo se sreli i sa Tatjanom Bulajić, bivšom direktorkom Turističke zajednice Trebinja.

Svi putevi vode na Mosko: Mirko Butulija i Dragan Aćimović

Banat je po navici okupio i skoro sva zavičajna udruženja Hercegovaca u Srbiji iz Subotice, Vršca, Novog Sada i Beograda.

Tatjana Bulajić, Biljana Ružić i Rajko Bjelica

Program je kao i svih ranijih godina vodio Milivoje Beštić, a da organizacija protekne u najboljem redu pobrinuli su se Biljana Ružić i Rajko Bjelica.

Naredno hercegovačko okupljanje najavljeno je za 25. jun u Vršcu.

Moto klub “Stara Hercegovina”darovao prsluk gradonačelniku Janjiću

Na samom kraju sijela Mirko Butulija, predsjednik moto kluba “Stara Hercegovina” uručio je gradonačelniku Zrenjanina Čedomiru Janjiću prigodan poklon – prsluk sa amblemom kluba.

– Gradonačelniku Janjiću kao našem dugogodišnjem prijatelju i zemljaku večeras smo uručili prsluk našeg moto kluba “Stara Hercegovina” koja je obeležje naših bajkera i prijatelja. Nadamo da će se ponašati i nositi u skladu sa našim kodeksima, a to su : čast, ponos, čist obraz i srce- rekao je Mirko Butulija za Slobodnu Hercegovinu.

Klub “Stara Hercegovina” osnovan je prošle godine, za kratko svreme uspeo je da postane prepoznatljiv u svetu bajkera.

– Imamo odličnu saradnju sa moto klubom “Žandarmerije” i moto klubom “Noćni vukovi” koji su ogranak ruskog kluba u Srbiji, čiji član je i ruski predsednik Vladimir Putin. Mi smo bratski klubovi i sprovešćemo nekoliko akcija. Koristim ovu priliku da najavim, da ćemo početkom bajkerske sezone poći u mesto Trpeza. Reč je o mestu gde je car Lazar održao poslednju nečeru pred boj na Kosovu, a imamo u planu i da prilikom osveštanja crkve odemo u Vučji do.
Mirko Butulija je i jedan od potpredsednika Udruženja Trebinjaca “Jovan Dučić” u Beogradu.
– Imamo bratsku saradnju sa Urošem Milojevićem, koji je prava insistucija u ovome kraju i kome želim brz oporavak.

Gradonačelnik Čedomir Janjić, kome je dan ranije bio i rođendan, nije krio oduševljenje pažnjom dragih gostiju. 

Pozdrav Jeleni: Vukašin upoznao familiju u Zrenjaninu

Zemljom Hercegovom i do Zrenjanina: Ekipa Herceg Televizije

Trifko Ćorović