Čitav sat prije samog okupljanja Trebinjaca Ivana Žigon čuvena glumica, umjetnički rukovodilac “Kosovskih božura” i predsjednik Srpsko-ruskog prijateljstva uvježbavala je sa muzičarima svoj program. U proteklih godinu dana Ivanu smo sretali često sa Hercegovcima. U Sečnju, Zrenjaninu, sada među Trebinjcima u Beogradu, ali ona je za Slobodnu Hercegovinu ispričala svoj doživljaj “najjužnije zemlje svih južnih Slovena”.

Sat vremena pre početka skupa Trebinjaca Ivana Žigon je uvežbavala program sa muzičarima

– Rođena sam Beograđanka. U istom trenutku to znači skoro da nemam zavičaj, sa druge strane to je privilegija jer za zavičaj možeš da biraš ono što poželiš. Nije teško zavoleti prelepu Hercegovinu, i ja je kroz druženje sa Hercegovcima doživljavam kao svoju.

Na poznatu glumicu poseban utisak su ostavili ljudi u Hercegovini.
– Za mene su Hercegovci sinonim za čoveka, Srbina. Nedavno sam snimala u Belorusiji i tamošnji predsednik Lukašenko je svoj beloruski narod okarakterisao kao Ruse sa oznakom kvaliteta. E upravo bih ja tako definisala Hercegovce. Srbi sa oznakom kvaliteta. Sve ono najbolje što daje zemlja, a što nije otišlo u prirodna bogatstva u Hercegovini otišlo je u ljude. Za mene su Hercegovci drveće koje hoda: uspravni, dostojanstveni, blagorodni. Nije čudo što je to tako, jer narodi su najkvalitetniji u svojim krajinama, tamo gde su morali da zaštite i sebe i maticu od silnih vetrova na Balkanu. Tako su se i Hercegovci kalili i nigde nije ljubav prema matici Srbiji i majci Rusiji tako čista, kao u zemlji Svetog Save. To su kroz istoriju potvrdili Sava Vladislavić i Mihail Miloradović.

Ivana Žigon u društvu pjesnika Božidara Glogovca i Slobe Marković

Poznata glumica ima i zanimljiv stav o hercegovačkom tradicionalnom pjevanju.
– Kad bi u kosmos poslala jednu stvar bile bi to gange. One su hercegovački izraz slobode. Odražavaju u isto vreme i duhovno i fizičko zdravlje. Mislim da čovek koji nije fizički i psihički zdrav ne bi mogao tako da peva, pa možemo zaključiti da su Hercegovci veoma bogati jer predstavljaju simbol fizičkog i psihičkog zdravlja što je danas vrlo retko i veoma vredno.

Rado viđena među Hercegovcima: Žarko J. Ratković i Ivana Žigon

Misiju svesrpskog saboravanja kroz pesmu i muziku Ivana Ivana Žigon je sa svojim “Kosovskim božurima” je započela gostovanjem u Crnoj Gori, na Svetog Savu 2005. godine, po pozivu i blagoslovu mitropolita Amfilohija a potom se nastavila po gradovima širom Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Makedonije, kasnije i po Rusiji, Belorusiji, Francuskoj, Kirgiziji, Rumuniji, Grčkoj…

Pevali su sa blagoslovima srpskog Patrijarha Pavla i ruskog patrijarha Alekseja Drugog, pred predsednicima i premijerima mnogih zemalja, slušali su ih i poslanici u skupštinama, imali su podršku velikana savremene umetnosti kao što su Nikita Mihalkov i Peter Handke… U saradnji sa Delijama, navijačima Crvene zvezde, održali su 16 velikih humanitarnih koncerata za Kosovo i Metohiju, za obnovu svetinja, za pomoć narodnim kuhinjama.
Podsećajući se nedavnog spektakla u sava Centru kojim je obeležen jubilej – 10 godina Kosovskih Božura Ivana je kratko prokomentarisala:
– Svaki put kad je trebalo da se pobedi preovladavala je hercegovačka čežnja i poklič.

Trifko Ćorović