Najbolji teniser sveta o stanju u našem društvu, srpskim velikanima, detinjstvu, Riju: Imamo čime da se pohvalimo, bujnu istoriju, tradiciju, kulturu, običaje

Naajbolja rijaliti program u Srbiji emituje se svake nedelje sa teniskih terena širom sveta. Glavni lik poznat je sa naslovnica portala, iz štampe, sa poštanskih marki, iz knjiga u izlozima beogradskih knjižara, iz jagodinskog muzeja, iako baš i ne liči na svoju voštanu figuru. Čak i jedan avion nosi njegovo ime. Ali, kamere Velikog Brata koje ga u stopu prate, zaviruju čak i u porodičnu intimu, on usmerava ka drugim ukućanima u zemlji izvrnutih vrednosti. Ka suštinskim problemima, deci, ostalim uspešnim sportistima, ka genijalcima koji su izumima ili nalivperom ispisivali srpsku istoriju kao on na terenu.

Kada se “Novak Đoković” za nekoliko decenija otisne sa “Nikole Tesle”, postoji opravdan strah da mlađi naraštaji neće znati po kom su “erbas A319” i aerodrom dobili ime. Kao što se sada “čekiraju” u ulicama njima neznanih junaka. Najbolji teniser sveta govorio je za “Novosti” o stvarima koje ga muče u našem društvu više nego Federer u finalu Ju-Es opena. Pobedu u Njujorku proslavio je uzvikom: “Ovo je Sparta”, ali isto tako glasno u svetu viče: “Ovo je Srbija”.

– Nobelovac Ivo Andrić je obeležio jednu epohu književnosti. Tu su i izvrsni drugi pisci za čija dela mnoga deca ne znaju, nisu ih pročitali. Naši inteligentni naučnici su promenili živote ljudi. Imamo čime da se pohvalimo, bujnu istoriju, tradiciju, kulturu, običaje. Vuk Karadžić se toliko borio za ćirilicu, a usled velike globalizacije latinice i onlajn teksta, drugačijeg fonda reči i trendova, ona se sada gubi. A ćirilično pismo je izuzetno bitno. Ono je u stvari naš identitet, koren našeg pisanja, naše inteligencije, početka našeg naroda – u dahu priča Novak.

Njegove reči su iskrene kao osmeh svakog ozarenog klinca kojima pomaže preko svoje Fondacije.

DE NIRO, IBRAHIMOVIĆ, BATLER… Zlatan Ibrahimović, Džerard Batler, Džejmi Foks, De Niro, Paf Dedi… Brojne poznate ličnosti bodrile su Novaka na najvećim mečevima.

– Nemam određeno pravilo kako biram goste u loži. Zna se da uz mene moraju da budu stručni tim i supruga, porodica. Ako ostane mesta, onda ugostimo i prijatelje. Nekad su to sponzori, a nekad ljudi koji prepoznaju rad naše fondacije i žele da pomognu. Naša filozofija je da prikupljamo novac van granica Srbije, pa organizujemo razne događaje u Njujorku, Londonu. Pokušavamo na sve načine da unesemo novac u Srbiju.

– Ne mogu da krivim decu, pa ni roditelje, takvo je društvo. Tako sad živimo. Sve je malo izokrenuto, sistem vrednosti poremećen. Moramo da se udružimo i da povratimo identitet narodu. Ne živim u Srbiji trenutno i ne mogu da budem taj koji će da sudi i govori šta treba da se radi. Molim za oproštaj sve čitaoce ako se nameće takav utisak, ali pokušavam svojim načinom razmišljanja koji je mene doveo do određenih visina u sportu, da dam primer.

I na lošim primerima se izvlače pouke, a Đoković se ne libi da govori o greškama.

– Dolazim iz ove kulture i tačno znam kako se roditelji postavljaju. Ja nisam išao u vrtić. Pokušavao sam, menjao dva obdaništa, ali to je bio vrlo kratak period. Moji roditelji su smatrali da je bolje da provodim vreme sa njima, babom i dedom, rodbinom, što je pogrešno. Roditelji moraju da shvate da je obrazovanje, čak i od malih nogu, veoma bitno. Znam da je teška ekonomska situacija i da se bore za svaki dinar. Mnogi ne mogu da nađu posao, ne vide svetlu budućnost. To stvara negativne emocije u ljudima. Očajanje, bes, ljutnja, nameću se deci. A oni u ovom uzrastu imaju najviše elana. Treba to iskoristiti, izvesti ih na pravi put. Omogućiti im sve uslove kako bi izrasli u ljude poput Branka Ćopića, Ive Andrića, Nikole Tesle…

Ili u vrhunske sportiste. Sabrana dela uspeha modernih srpskih junaka prevođena su u svetu kao “Na Drini ćuprija”, a nekoliko tomova ispisao je aktuelni vladar “belog sporta”. Ako je tesla merna jedinica za jačinu magnetnog polja, Novak je za snagu na teniskom.

– Stanje u kojem se naša zemlja nalazi i način na koji nas tretiraju u svetu, a koji je malo nepravedan, u nama budi tu želju i potrebu da se istaknemo, da pokažemo svima da smo uljudni, dostojanstveni i u pobedi i u porazu. Da se borimo za svoju zemlju i da ćemo ostaviti srce na terenu. Ne samo ja, svaki sportista predstavlja Srbiju na najbolji mogući način, u to sam uveren, jer sam sa mnogima prijatelj.

UGALANJE U DECU PRAVI PUT

FONDACIJA “Novak Đoković” preko programa “Školica života” i drugih aktivnosti ulaže u obrazovanje deteta.

– Nažalost, u našoj zemlji se neke stvari očekuju odmah i sada. Ulaže se u kratkoročne rezultate, a obrazovanje ne daje rezultate odmah. Zato je, između ostalog, ono i zapušteno. Najbolje rešenje je ivesticija u obrazovanje, jer će sutra ta deca da vode našu zemlju, u svim oblastima. Ako ulažemo u decu, ulažemo u promenu svesti u društvu u budućnosti.

Ako sledeće leto bude upola uspešno kao ovo, Srbija bi mogla da obori rekord po broju medalja na Olimpijskim igrama.

– Ova godina je zlatnim slovima ispisana u istoriju našeg sporta. Mladi fudbaleri, odbojkaši, odbojkašice, vaterpolisti, Ivana Španović, košarkašice – ni na “Tviteru”, ni uživo Đoković ne zaboravlja da čestita uspehe. – I košarkaši su nas obradovali. Okej, sada su razočarani jer nisu osvojili medalju, ali prošle godine su sa istom ekipom bili drugi na svetu kada niko to nije očekivao.

Rio je smešten između Rodžers kupa i Sinsinatija u avgustu, a ulog će biti daleko veći od pehara iz kategorije mastersa.

– Olimpijske igre će sledeće godine biti peti grend slem. Svaka sezona je važna i predstavlja drugačiji izazov, kako na profesionalnom, tako na privatnom planu. Treba sve to uskladiti, pružiti maksimum, izvući iz sebe sve sposobnosti. Raspored turnira, pristup, mnogo je faktora od kojih zavisi koliko će sledeća sezona biti uspešna.

Sjajnija medalja od bronze iz Pekinga u kategoriji neostvarenih ciljeva nalazi se tik pored pehara Rolan Garosa i Sinsinatija.

– Niko sada ne može da predvidi ko će biti favorit u Riju i šta će se desiti. Ali, u tenisu je 50 odsto pobede već odrađeno van terena. Način pripreme, filozofija života, pristup, žrtva, posvećenost sportu i tom stilu života, sve ono što je potrebno da dovedete sebe na vrhunac sposobnosti dešava se van mečeva. Kad kročite na teren, onda je sve u Božijim rukama – zaključio je Novak Đoković.

HUMANOST SVAKOG DANA

TOKOM nedavnog boravka u Srbiji, Đoković je aktivno učestvovao u nizu aktivnosti svoje fondacije.

– Ne želim da se nametne utisak da je samo naša fondacija aktivna, da samo mi ističemo probleme u ranom obrazovanju deteta. Vrlo je bitno da smo zajedno u svemu tome. Da ne budemo jedina fondacija, već da pozovemo druge ljude. Ne morate da imate fondaciju da biste učinili dobro delo. Svakog dana možete da uradite nešto humano.