Interesantno je da iako građani Crne Gore najmanje povjerenje imaju u partije, njih 11 odsto je učlanjeno u neku stranku, a dio njih se uopšte ne interesuje za politiku.

Istraživanje u 27 evropskih zemalja u periodu od 2007. do 2009. godine pokazuje da je u njima u prosjeku 4,6 odsgo građana uključeno u partije, što je duplo manje nego na nivou Crne Gore.

Istraživanje „Građanska participacija u Crnoj Gori” urađeno je u periodu od 20. decembra do 15. januara, na uzorku od 814 ispitanika koji su anketirani lice u lice.

Predstavnica agencije „Defakto“ Olivera Komar kazala je da građani glasanje vide kao dominantan vid participacije u političkom životu.

Ona je navela da je istraživanje pokazalo da građani Crne Gore još ne vjeruju da su bitan dio zajednice, te da mnogi sumnjaju da mogu nešto promijeniti. Ipak, kako kaže Komar, postoji jedna struja ljudi koji postaju participanti, koji su svjesni svoje uloge i imaju čak i određeni profil, a to su obrazovaniji ljudi i koji koriste internet.

Na drugoj strani ogromna struktura ljudi koji su vrlo pasivni. Njih ne interesuju problemi sopstvene zajednice, koji su u stanju da slušaju plač i nasilje u stanu do njih i da ne urade ništa po tom pitanju, kazala je Komar na predstavljanju istraživanja.

Istraživanje je pokazalo da četvrtina građana ne bi prijavila korupciju i da zna za nju, dok 35 odsto njih ne zna kome bi se obratilo. Takođe, svaki peti građanin bi tolerisao porodično nasilje, a četvrtina ih ne zna kome bi prijavila tu pojavu. Svoje zadovoljstvo životom građani su ocjenjivali na skali od jedan do deset, a prosječna ocjena je bila 6,43.

Na pitanje na koji način su učestvovali u procesu donošenja odluka, 87,9 odsto ispitanika navodi da su učestvovali na glasanju na izborima, a mnogo manje ih je odlučilo da se obrati poslanicima, ombudsmanu ili premijeru.

Komar je saopštila da imamo zabrinjavajući trend rasta pristalica autokratskog sistema vladavine, dok je sve manje „slabih demokrata” Ona je navela da je autoritarni sistem vladavine 2008. godine podržavalo 10,7 odsto građana, 2010. 13,7, a 2014. čak 17,7. Broj snažnih demokrata 2008. je bio 8,7 odsto, 2010. 18,5, da bi 2014. pao na 12,2 odsto.