Bila je najbolja plivačica BiH i učesnica Olimpijade u Londonu sa 16 godina, ali je sve sportske uspehe nadmašila titulom najboljeg studenta na prestižnom univerzitetu u SAD.

Trebinjka Ivana Ninković ima samo 23 godine, a već živi svoj američki san, za koji se izborila upornim radom na dva koloseka: sportskom i akademskom.

Zahvaljujući medaljama u plivanju, jedna od najmlađih olimpijki dobila je punu sportsku stipendiju na univerzitetu „Arizona State University“ u Feniksu i iskoristila je maksimalno.

– S obzirom na to da je ASU jedan od najboljih univerziteta u SAD, za školovanje je potrebno izdvojiti jako mnogo novca, sumu koja je za naše uslove nedostižna – kaže ova devojka sa odlučnim stavom sportiste, ali i nenametljivim osmehom i držanjem dame.

Novca nije imala, ali su joj brojne medalje sa sportskih takmičenja omogućile da studira na ASU. Mada se to od sportista obično ne očekuje, ona je stiudije završila kao student generacije i to na smeru softverski inženjering.

Čim je preuzela diplomu dobila je posao, koji je za mnoge Amerikance nedosanjani san. Već nekoliko meseci Ivana živi u Hjustonu, gde radi u naftnoj kompaniji kao inženjer na održavanju sistema. Ni danas se ne odriče treninga i postavila je sebi još jedan cilj: da ponovo nastupi na Olimpijadi.

Ivanin put do ovakvog uspeha, kao što to biva, nije bio nimalo lak i zahtevao je punu predanost onom što se radi. Godinama je njen radni dan trajao od pet ujutru do kasne večeri, kako bi postigla ono što većina studenata sa sportskom stipendijom ni ne pokušava: da bude najbolja na jednom od najtežih smerova, jednog od najprestižnijih svetskih univerziteta.

– I sam moj izbor da studiram na studijskom programu koji spaja inženjerstvo i menadžment bio je neobičan za sportistu, jer je to školovanje zahteva mnogo truda, odricanja i vremena, a istovremeno moraš biti i uspešan u sportu kojim se baviš – kaže Ivana za Srpskainfo.

Ivana je ispunila taj preteški zadatak i isplatilo se. Mlada plivačica reprezentacije BiH, te plivačkih klubova „Leotar“ iz Trebinja i „Olymp“ iz Banjaluke, u maju 2018. godine je, uz brojne sportske medalje, osvojila i onu najznačajniju – nagradu za studenta generacije, te medalju za vrhunske rezultate u školovanju.

– Najbolji student svih smerova su bili pozvani na svečanu večeru, gde su nam dodeljene medalje za akademski uspeh. To mi je jedna od najdražih medalja, iako nije sportska. Nas 18 smo bili počastvovani da sedimo sa dekanom, najboljim doktorima nauka, najboljim magistrima i glavnim sponzorom, na bini gde su se dodeljivale diplome – priča Ivana.

O njenom diplomiranju izveštavala je i američka televizija ABC, s obzirom na to da je među više od 3.000 studenata koji su u maju diplomirali inženjerstvo u SAD, ona bila jedini sportista. Visoke ocene, rad na brojnim naučnim projektima, ali i upornost kakvom se diče samo najupešniji sportisti, garantovali su joj i ponudu za posao u struci koja je stigla vrlo brzo nakon diplome.

Danas, kada radi dobro plaćen posao u vrhunskim uslovima, priseća se kako se izborila za takav status.

Na školovanje u SAD otišla zahvaljujući sportskoj stipendiji, što je značilo da je morala biti odlična u plivanju i u studijama.

– Uslov da dobijete punu sportsku stipendiju je da se pokažete kao sportista sa potencijalom, a po dolasku na univerzitet da plivate za univerzitetski tim. Na ASU pored toga što moraš redovno da treniraš i da postižeš zadovoljavajuće sportske rezultate, takođe, moraš i akademski da budeš uspešan da bi zadržao stipendiju. Imala sam vrhunske uslove i trenerski tim na čijem čelu je Bob Boumen, najbolji trener u SAD, poznat i kao trener Majkla Felpsa – kaže Ivana. Njen dan na ASU je počinjao ustajanjem u pet, jutarnjim treningom, zatim su sledile obaveze na koledžu, te još dva treninga, a radni dan bih završavala oko 21 čas.

– Naporno je to, ali takav je život sportiste. Svaki sportista teži da u svom sportu postigne što bolje rezultate, a moj cilj, pored toga, bio da svoje sportske uspehe iskoristim za dalje školovanje. Kada je došlo vreme za fakultet, imala sam ponudu sa vise koledža u SAD, a najbolje uslove za sportsko i akademsko napredovanje sam dobila od ASU, ali su oni postavili i visoke zahteve – kaže Ivana.

Nakon što je završila studije, plivanje joj više nije obaveza, ali Ivana je još daleko od kraja sportske karijere. I dalje trenira i planira nastupe na takmičenjima. Dok živi svoj zasluženi američki san, ne napušta je ni onaj sportski: da ponovo nastupi na Olimpijadi.

– Mnogo mi nedostaju plivačka takmičenja, zato sam nastavila trenirati i nadam se da cu iduće godine nastupiti na nekim takmičenjima, a Olimpijske igre su san svakog sportiste. Ako budem imala dovoljno vremena i sredstava, bilo bi lepo da svoju karijeru krunišem još jednim odlaskom na Olimpijadu. Ja sam uporna osoba i kad sebi postavim cilj, ja ga i ostvarim, ali kako moj tata kaže, polako stepenicu po stepenicu – zaključuje Ivana, kojoj je uzor još od mladih dana u sportu, ali i u životu teniser Novak Đoković.

Velika podrška porodice

Plivanjem je počela da se bavi sa svega pet godina i to zbog toga što joj je ono preporučeno iz zdravstvenih razloga. Talenat, ali i predanost, uz nesebično zalaganje i podršku njene porodice koja živi u Trebinju, su od te devojčice napravili devojku koja je nastupila na Olimpijadi. Od svih uspeha ona se, ipak, s najvećom radošću seća bronzane medalje na Juniorskom balkanskom prvenstvu u Banjaluci 2011. godine.

– To je ujedno bila i prva medalja za BiH u ženskoj konkurenciji, a nakon toga sam počela ostvarivati prve značajnije rezultate – priseća se Ivana.

Srodna duša iz daleke Australije

Ivana je aktivna i na društvenim mrežama, gde pratioci mogu videti njene brojne fotografije sa koledža i putovanja po Americi, a među kojima je mnogo i onih sa dečkom Zakom iz Australije, takođe plivačem na studijama u SAD. Kako ističe, on je njena srodna duša, ali planove za brak je, dodaje, još rano.

Izvor: Valentina Mišljenović/BLIC