Lela Vuković iz Trebinja, amaterska je slikarka, koja je za dvije godine, koliko se aktivno bavi slikartsvom savladala skoro sve tehnike, pa se u njenoj kolekciji mogu naći portreti, crteži, ulja na platnu, pasteli i akrili.
Zdravstveni je radnik, ali slobodno vrijeme koristi isključivo za slikanje.
Sve svoje emocije, Lela Vuković prenosi na platno. Raspoloženje je ključni faktor, da li će u atelje uopšte ući i nešto naslikati tog dana.Iz svake njene slike izviru ljubav i optimizam.
- Svaka slika ima svoju priču, svuda je ljubav, jer i mene ona pokreće, ja svaku sliku slikam s ljubavlju, emocije su na slici, pa čak i kod portreta...jedna pogrešna linija je dovoljna da uništite rad - priča Lela.
Vukovićeva radi kao medicinska sestra u Hitnoj službi i nije baš uobičajeno da neko špriceve, zavoje i flastere, kod kuće zamijeni četkicama, bojama i kistovima. Poslije napornog i strestnog dana, slikarstvo je za nju , kaže Lela, neka vrsta anti-stres terapije.
- S obzirom da je moj posao jako stresan, kada dođem kući, samo kratko odmorim i odmah sam spremna za slikanje, kada uđem u atelje, spremna sam za pokret...a mene pokreće slikarstvo, jer znate, i medicina i slikarstvo su humani - kaže Vukovićeva.
Lela bi najviše voljela kaže, da penzionerske dane posveti slikarstvu i da ostavi neki trag iza sebe. Upis na Akademiju likovnih umjetnosti priznaje, ostao je njena tiha patnja, mada je svoju profesiju sasvim dobro uklopila sa hobijem. Želi da mašta, stvara i uživa u svom radu , a mi joj želimo da baš tako i bude!
Šta Vi mislite o ovome?